![]() Milan Milišić
|
MILAN MILIŠIĆ
LA RUE QUI PORTERA MON NOM La rue qui portera mon nom Qu’elle soit escarpée Sans éclairage – Que les notables soient libres d’y péter Les pochards d’y chanter, les chats De s’y accoupler en février La pluie froide de novembre De l’user, le vent Et les lubies des insomniaques lui donner son arome.
Et toi, encore enfant D’y découvrir ton premier baiser Avec l’un, alors que tu fermes les yeux Et envoie tes chastes pensées A l’autre. Traduit du serbe par Boris Lazić МИЛАН МИЛИШИЋ УЛИЦА КОЈА ЋЕ СЕ ЗВАТИ МОЈИМ ИМЕНОМ
Улица која ће се звати мојим именом Нека буде стрма Неосвјетљена – Господа да у њој слободно прну Пијанци да пусте гласа, мачке Да се прче у вељачи Киша да је дере Студена у студеном Козомор и тлапња бесаних дају јој боју.
И ти, још дијете, Да се први пут у њој пољубиш С једним, склапајући очи Упућујући своје чисте мисли Оном другом.
In : Горан Бабић, Жежено злато мога језика,
|
|