(1952)

LES NUANCES DU RÊVE

J’ouvre le livre, et je me tais.
Une feuille tombe de l’autre côté de la fenètre :
j’éclate en sanglots comme un enfant.
Qu’as-tu, je demande, qu’as-tu,
ne sais-tu pas que dehors l’automne les feuilles dévore,
n’as-tu pas entendu parler de la mort ?

Ce n’est rien, je dis, ce n’est rien,
puis je ferme le livre, à demi humide,
et je me tais.

Traduit du serbe par Boris Lazić

ГОРАН СИМИЋ

НИЈАНСЕ СНА

Отворим књигу, и ћутим.
Са друге стране прозора отпадне лист:
Заплачем се као дијете.
Шта ти је, питам се, шта ти је
Зар не знаш да вани јесен ждере лишће,
Зар ниси чуо за смрт.

Ништа ми је, кажем, ништа ми је
Потом склопим књигу напола влажну,
И ћутим

In : А. Анушић, Ж. Малешевић, Насукани на лист лирике, ЗУНС, Источно Сарајево, 2006.