LE POÈME DU MOIS : août 2011 |
MIROSLAV ANTIĆ
(1932-1986)
S O L I T U D E
Tu reconnaîtras ta force à ta capacité à résister à la solitude.
Les étoiles géantes sont seules en marge de l’espace. Les petites et les confuses se tassent en galaxies.
La semence du séquoia choisi les clairières riches en soleil, ouragan et oxygène. La semence des fougères se niche dans les forêts vierges.
L’aigle n’a jamais eu besoin de faire la connaissance d’un autre aigle. Les fourmis ont inventé les peuples.
Tu reconnaîtras ta force à ta capacité à surmonter l’instant présent, car l’instant présent est plus dur, plus terrible et plus long que le temps, que l’éternité.
Traduit par Boris Lazić
МИРОСЛАВ АНТИЋ
САМОЋА
Своју снагу препознаћеш по томе Колико си у стању Да издржиш самоћу.
Џиновске звезде самују На ивицама свемира. Ситне и збуњене Сабијају се у галаксије.
Семе секвоје бира чистине Са много сунца, урагана и ваздуха. Семе папрати завлачи се у прашуме.
Орао никад није имао потребу Да се упозна са неким другим орлом. Мрави су измислили народе.
Своју снагу препознаћеш по томе Колико си у стању Да пребродиш тренутак, Јер тренутак је тежи И страшнији и дужи Од времена и вечности.
|