MILETA JAKŠIĆ
(1863-1935)

LES CHOSES QUI ONT PASSÉ

Les choses qui ont passé, ou sont-elles ?

A nos yeux cachées au-delà de l’aurore,

Tout ce qui a été bon, beau et délicat,

Les choses passées vivent-elles encore ?

Le passé nous donne-t-il signe de vie

lorsque du lointain une chère image

apparaît parfois au cœur de la nuit

en rêve –  telle la trace d’un visage ?

Peut-être y a-t-il quelque part, inconnue,

Au-delà de la vie une contrée,

un cercle, où perdure ce qui a été,

où nous attend notre propre passé ?

Les choses qui ont passé, ou sont-elles ?

Si elles vivent, si elles existent encore,

nous les verrons une fois trépassés,

une fois arrivés auprès d’elles, à bon port.

Traduit du serbe par Boris Lazić

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

СТВАРИ КОЈЕ СУ ПРОШЛЕ

Ствари које су прошле, где су оне?

Скривено од нас у даљини сиве.

Све што је било добро, лепо, мило -

Ствари које су прошле да л' још живе?

Да ли нам прошлост даје знаке живота

Кад из давнине драга слика њена

Сине кадикад у дубокој ноћи

У сну, - у трагу наших успомена?

Можда у свету негде, непозната,

Изван живота има област нека,

Круг, у коме траје оно што је било

С прошлошћу нашом која нас чека?...

Ствари које су прошле, где су оне?

Ако су живе, ако их још има,

Видећемо их кад прођемо и ми,

Када будемо једном дошли к њима.