 Sibe Miličić (Milena Pavlović-Barili)
|
SIBE MILIČIĆ
DIALOGUE
Comment s’appellent-elles, ces merveilleuses petites fleurs
Qui poussent dans une âme ?
Elles ont un nom étrange : poèmes.
On dit (est-ce la vérité ?)
qu’elles fleurissent quand s’abat en l’homme
quelque chose de grand ?
Qui voudrait encore croire les sophistes !
Dis, en quelle âme et quand
fleurissent ces fleurs étranges ?
Dans l’âme qui a Dieu pour maître,
dans l’âme où s’élève
un temple haut, admirable et lumineux.
Dans l’âme où
la plus haute réalité est : rêve !
Traduit du serbe par Boris Lazić
СИБЕ МИЛИЧИЋ
РАЗГОВОР
Како се зову ти мали, дивни цветови,
што ничу у једној души?
Зову их чудно: стихови.
Кажу (да ли је то истина?)
да цветају кад се у човеку
велико нешто руши?
Ко ће још веровати софистима!
Реци, у каквој души и када
то чудно цвеће цвета?
У души којом Бог влада,
у души у којој се гради
високи, светли, дивни храм.
У души у којој је
највећа стварност: сан!
In : Гојко Тешић, Антологија песништва српске
|
|
|
