BRANKO MILJKOVIĆ

(1934-1961)

PRELUDE

Ô toi feu si froid qui brûles partout
Autour de moi mais ne crées point de jour
Les maisons ignorent où sont passés les gens
L’aube où sont ceux qu’elle vient d’éveiller
Pleine de tournesols seule minuit le sait
Coq végétal sis sur le toit du monde
Qui uniquement les éveille car
Les morts savent être en état de veille
Suivre le fleuve les étoiles les oiseaux
Et poursuivre la vie à la dérobée

Traduit du serbe par Boris Lazić

БРАНКО МИЉКОВИЋ

ПРЕЛИД

Хладна ватро која изгараш
Свуд око мене а дан не ствараш
Не знају куће где одоше људи
Нит позна јутро оне које буди
Ал зна их поноћ пуна сунцокрета
Биљни петао на крову света
Који их само зато буди
Што мртви знају да буду будни
Да следе реку звезде и птице
И наставе живот криомице

In : Миодраг Павловић, Антологија српског песништва,
СКЗ, Београд, 1990.