RADE DRAINAC
(1899-1943)

L A  F A I M

Ma faim est infinie et mes mains toujours vides.

La nuit le long des rues de la ville je porte la lune sur le bout des doigts
et abandonne ma tristesse sous les fenêtres des femmes perdues.

Je donnerais tout mais je n’ai rien.
Ma faim est infinie et mes mains toujours vides.

Traduit par Boris Lazić

РАДЕ ДРАИНАЦ

Г Л А Д

Глад ми је бескрајна а руке вечно празне.

Ноћу низ улице градске на прстима носим месец
и тугу остављам под прозорима изгубљених жена.

Дао бих све а ништа немам.
Глад ми је бескрајна а руке вечно празне.