VLADAN DESNICA
(1905 – 1967)

L’EXAMEN DE MIDI

Je pose une main ridée
sur d’anciennes cicatrices.
Tiens !
elles ne font plus mal.

Je les expose au soleil,
les narines hument la lumière,
la clarté force les paupières à demeurer closes :
être un mendiant qui à midi
sous l’olivier mâche paisiblement
sa miche de pain.

Tout est déjà si lointain
que c’est à peine si cela couve au fond du souvenir –
tout est déjà si lointain et mort
que ce n’en est plus ni bon ni mauvais.

Je pose une main ridée
sur d’anciennes cicatrices
et semble entendre l’écho d’une voix :
vraiment, elles ne font plus mal.

                            Traduit du serbe par Boris Lazić

ВЛАДАН ДЕСНИЦА

ПОДНЕВНИ ИСПИТ

Прелазим збораном руком
по бразготинама старим
и гле:
више не боле.

Излажем их сунцу,
ноздрве удишу свјетлост
и трепке жмире од јаса:
просјак што у љетно подне
под маслином мирно жваће
скупљене корице хљеба.

Све је већ тако далеко
да у дну сјећања једва још тиња –
све је већ тако далеко и мртво
да више није ни добро ни лоше.

Прелазим збораном руком
по бразготинама старим
и слуктим глас дубине:
заиста, више не боли.