REQUIEM

Requiem

dans un parc gris

sous un ciel couvert

Les femmes suivent le corps du défunt

la mort demeure dans la chambre vide

et baisse le rideau

Sentez-le :

le monde s’allège

d’une cervelle humaine

Après le déjeuner le silence est agréable

un garçon aux pieds nus est assis devant le porche

et mange du raisin

Quiconque reste-il fidèle

à ce qu’il perd

ne soyez pas si pressé avec la mort

personne ne ressemble à personne

les fils pensent aux jouets

Et ne faites pas vos adieux au moment du départ

C’est grotesque

et ridicule

МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ

РЕКВИЈЕМ

Овога пута

умро је неко близу

Реквијем

у сивом парку

под затвореним небом

Жене су пошле за мртвим телом

смрт је остала у празној соби

и спустила завесу

Осетите

свет је постао лакши

за један људски мозак

Пријатна тишина после ручка

босоног дечак седи на капији

и једе грожђе

Зар ико остане веран

ономе што изгуби

Не журите се са смрћу

нико на никог не личи

синови мисле на играчке

И не опраштајте се при одласку

то је смешно

и погрдно

in : 87 песма / 6-87 poèmes, 1952.