SAŠA RADONJIĆ
(1964)

LE MIROIR CONCAVE

Je regarde l’homme inconnu
Dans le miroir de la librairie
Il retire lentement
Mon livre de l’étagère

Je l’écoute à la dérobée
Alors qu’il lit à son ami
Quelques vers
D’une voix feutrée

Je remarque que son menton
Soudain s’épaissit
Qu’il rapetisse d’une dizaine de centimètres
Puis que son nez se transforme
L’expression sereine du beau visage s’efface
Et cet homme devient quelqu’un comme moi
Mais en bien plus vrai

Traduit du serbe par Boris Lazić

САША РАДОЊИЋ

КОНКАВНО ОГЛЕДАЛО

у огледалу књижаре
посматрам непознатог човека
што успореним покретом
узима са полице моју књигу

слушам га кришом
док полугласно
чита свом пријатељу
неколико стихова

примећујем како му изненада
нараста брада
како се смањује за десетак центиметара
преобликује му се нос
нестаје ведрине са лепог лица
и тај човек постаје неко као ја
само много стварнији

In : Тетовирања анђела, Микро студио Хобит,
Нови Сад, 2016.