DARA SEKULIĆ

(1931)

LA JEUNE FILLE

Mon cœur t’exalte,
ô virginité blanche
immaculée

Le froment rejette le grain
et son corps sec découvre des brins de paille creux.

Ainsi, préservée,
dans ma vie, ô comme je
puis faire, avec ma mort, la paix.

Lointain amour, séparés
par des murs, enclos
tels des lépreux,

jusqu’aux tombes,
on s’appellerait,
sans pas.

Traduit du serbe par Boris Lazić

ДАРА СЕКУЛИЋ

ДЈЕВОЈКА

Узнесе се изнад срца
недирнуто ми дјевојаштво
бијело

кад пшеница зрно изврца
и угледа јој сухо шупље сламке
тијело.

Али овако неуништена,
са животом, о како ћу
са смрти својом бити помирена.

Далека љубави, одвојени
међом ограђени
као губави

до рака
дозивасмо се
без корака.

In : Стеван Тонтић, Модерно српско пјесништво,
Свјетлост, Сарајево, 1991.