|
ALEKSANDAR TIŠMA (1924-2003)
LE CIMETIÈRE JUIF
Ici, il n’y aura pas
de nouvelles tombes :
les fils et les filles
les petits-enfants et arrière-petits-enfants
de ce Braun et Mendelson
et de cette Leipsidra Klopoter
dont les pierres tombales
à demi enfoncées
dans la terre et l’herbe
désignent les restes
sont morts
lors de la dernière
guerre
dans les chambres à gaz
d’un camps d’annihilation
emportant aussi avec eux
dans l’innommé
la « mémoire éternelle »
qu’ils avaient promise dans la pierre
à l’occasion de l’enterrement
des aïeux ;
c’est pourquoi le fossoyeur,
dans son ingéniosité,
marqua par un trait
de l’araire
leur étendue
et planta haricots
et pommes de terre
sur l’aire restante
que Braun et Mendelson
et Leipsidra Klopoter
avaient louée de leur vivant
afin d’attirer près d’eux
une descendance
alors encore
très prometteuse.
Traduit du serbe par Boris Lazić
АЛЕКСАНДАР ТИШМА
ЈЕВРЕЈСКО ГРОБЉЕ
Ту више неће
бити
нових рака:
синови и кћери
и унуци и праунуци
тог Брауна и Менделсона
и те Леипсидре Клопотер,
чије остатке оглашују
камене плоче
до пола потонуле
у земљу и траву,
изгинули су
у прошлом
рату
у гасним коморама
логора за уништавање
поневши собом
у незабележеност
и та „вечна сећања“
што су их старима при погребу
у камен обећали;
па је гробар,
досетивши се,
плугом повукао
црту
њиховог простирања
и засејао боранију
и кромпир
у преостало тле
што су га Браун и Менделсон
и Леипсидра Клопотер
док су били живи
закупили
да близу привуку
своје тад
у изгледу
још многобројне потомке.
in : Горан Бабић, Жежено злато мога језика,
Глас српски, Бања Лука, 2007.
|
|
|
