 > Dušan Matić <
|
DUŠAN MATIĆ (1899-1980)
NOMMER LES OMBRES DES ETOILES Nommer les ombres des étoiles Et la flamme Ecarter ces brumes La pierre Entre soi-même et son étoile claire Faire face à la mort : Que d’herbes chaudes Que de tristes regards
Que d’amours De déserts Que tu n’as pu Nommer.
Alors qu’un géant terrible devant ton seuil S’apprête à entrer Et à balayer toutes ces faiblesses Hors de ta demeure.
En vain.
ДУШАН МАТИЋ ДА ИМЕНУЈЕШ СЕНКЕ ЗВЕЗДА
Да именујеш сенке И пламен Да разгрнеш те магле И камен Између себе и јасне звезде своје Смрти да станеш: Колико топлих трава Колико болних очију
Колико пута љубав Колико пустиња Да кажеш Ниси стигао.
А грдан један џин на твоме Прагу да уђе чека И слабости све те да помете На твоме дому.
Узалуд.
In : Миодраг Павловић, Антологија српског песништва,
|
|
|
