MILOŠ CRNJANSKI

(1893-1977)

HYMNE

Nous n'avons rien. Ni Dieu ni maître.
Le sang est notre Dieu.

Il y eu tempêtes de neiges sur les monts,
Forêts, montagnes et roches ont disparu.
Il n'y eut pour nous ni mère ni demeure,
Migrait notre sang.

Nous n'avons rien.
Ni Dieu ni maître.
Le sang est notre Dieu.

Fleurissent montagnes et cimetières,
Les vents ont dispersé les aubes par les gorges ;
Il n'y a pour nous ni mère ni demeure,
Ni répits, ni enfants.
Reste le sang.

Oh !
Il est notre fierté terrible.

Traduit du serbe par Boris Lazić

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ

ХИМНА

Немамо ничег. Ни Бога ни господара.
Наш Бог је крв.

Завејаше горе мећаве снега,
Несташе шуме, брда и стене.
Ни мајке, ни дома не имадосмо,
селисмо нашу крв.

Немамо ничег.
Ни Бога ни господара.
Наш Бог је крв.

Расцветаше се гробља и планине,
расуше ветри зоре по урвинама;
ни мајке, ни дома, за нас нема,
ни станка, ни деце.
Оста нам једино крв.

Ој.
Она је наш страшан понос.

In : Лирика Итаке [La Lyrique d’Ithaque, 1919]