MILOŠ CRNJANSKI

(1893-1977)

À LA YOUGOSLAVIE

Nul verre que l'on vide,
nul étendard qui flotte,
n’est à nous.

Salut à toi, homme du Zagorje^*,
sombre, rusé, sinistre, têtu,
je t’aime.

Salut, vous, là où la lune est tiède,
chacun de mes frères posté en embuscade,
je le pleurerai.

Salut, vous tous, aux sourcils épais,
à l' œil trouble, aux chants nostalgiques,
mes terribles frères.

Nous lançons les mêmes jurons,
couteaux et filles au village,
honte à la maison.

Salut, nos femmes indomptables !
C'est des mêmes larmes, de la même passion
que sont brodées nos chemises de noces.

Que nous importent les célébrations
où l'on boit du vin, les fêtes, les églises ?
Nos yeux n'ont point encore séché leurs larmes,
les hérauts crient encore à la place des morts.

Salut, chez nous, les regards noirs,
la haine et la discorde.
Salut, dans la honte, l'infamie, la misère,
nous sommes tous frères !

Zagreb, 1918

 * Zagorje : région située au nord de la Croatie

Traduit du serbe par Jean Descat

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ

ЈУГОСЛАВИЈИ

Ниједна чаша што се пије,
ниједна тробојка што се вије,
наша није.

Здраво да си ми Загорче црни,
лукави, злослутни, тврдоглави,
ја те волим.

Здраво ви тамо где је месечина мека,
сваког ћу брата, што засео чека,
да преболим.

Здраво, сви, редом, густих обрва,
мутна ока, тужних песама,
страшна браћа.

Иста је наша псовка прва,
нож и девојка насред села
и стид домаћа.

Здраво наше обесне жене!
Истом су сузом, болом и страшћу
кошуље и свадбе нам извезене.

А сватковина што вино пије,
славе и цркве шта нас се тичу?

Суза са ока још канула није,
још телали место мртвих вичу.

Здраво на дому мрки погледи,
мржња и свађа.
Здраво, у сраму, покору, беди,
браћа смо, браћа!

In : Лирика Итаке [La Lyrique d’Ithaque, 1919]