Petar II Petrović Njegoš

(1813-1851)

 

 

BAIGNADE D’ÉTÉ À PRČANJ

 

Apparais derrière ce dur rocher,

ô Titan, roi aux longs cheveux,

pour ton triomphe tout est prêt.

Vénus a fait rire tout l'Orient,

a déployé ses cheveux magiques,

va doucement sur ses pieds fleuris

dans le bleu et tranquille espace.

Forêts et plaines alors résonnent

d'allégresse et d'un très doux chant:

les ruisseaux ont déjà l'air clair,

en jouant ils sursautent gaîment

au coeur du champ bouillonnant.

Voix du pasteur et du laboureur

font frémir le silence du matin;

brave matelot se balance sur mer,

sa rame sillonne les flots argentins

comme la pelle du pasteur, la braise.

Encor t'attend l'aimé de l'Aurore

au sommet du canal silencieux;

oublié du destin et des hommes,

mais consolé en l'obscur désert

par les rais purs de mon créateur

au-delà des hommes et du sort,

qui ne sont qu'une fausse rêverie, -

je t'attends, je t'attends impatient

de me jeter dans la mer profonde,

de m'envoler un peu corporellement

comme je vole par l'air moralement.

Traduit du serbe par Kolja Mićević

In Les Saluts slaves, Editions « Kolja Mićević »,
Paris-Belleville, 2002, p. 50-51

 

 

ЉЕТЊЕ  КУПАЊЕ НА ПРЧАЊУ

 

Помоли се иза круте скале,

О титане, царе дуговласи,

За твој триомф све је приправљено.

Даница је исток засмијала,

Чаровите разасула власи,

Њежно краче цвијетним стопама

По плаветном и тихом простору.

Све се хоре шуме и дубраве

Од радости и слатког појања;

Вид су сјајни узели потоци,

Играјући немирно скакају

У њедрима кипућега поља.

Глас пастира и глас земљедјелца

Већ јутарњу прелама Тишину;

Морнар смјели на мору се њиха,

Мути веслом сребрене валове.

Ка лопатом пастир жеравице

Још те чека љубимац Авроре

На бријегу тихога канала;

Заборављен судбом и људима

Но утјешен у мрачној пустињи

Са зракама свога створитеља

Те призире људе и судбину

Како једно лажно сновиђење –

Ја те чекам, чекам с нестрпјењем

Да се прострем у морску пучину,

Да полетим мало физически

Ка  што летим ваздухом морално.

 

(1843)