(1903-1954)

L’ICÔNE

Si je vois une femme

qui te ressemble :

vêtue d’un manteau gris, coiffée d’un chapeau blanc,

il arrive que je m’arrête dans la rue.

Et bien que je sache

que tu pourrissеs depuis longtemps déjà,

je me dis : c’est peut-être toi.

Sinon, tu le sais :

ni toi ni moi

ne croyions en dieu.

Et vraiment ça n’a rien à voir avec lui

si devant ton image

je veux allumer un cièrge.

 
Traduit du serbe par Boris Lazić

РИСТО РАТКОВИЋ

ИКОНА

Видим ли коју жену

теби да личи:

у капуту пепељастом и белом шеширу,

дешава се на улици да застанем.

И мада знам

одавно већ да трунеш,

помислим: можда си ти.

Иначе, ти знаш:

у бога нисмо веровали

ни ја ни ти.

И заиста нема то са њим везе

што желим

пред сликом твојом кандило да палим.

in : Горан Бабић, Жежено злато мога језика,
Бања Лука, 2007.